Cedevita

Još dan danas se sićam kada sam prvi puta prova Cedevitu. Mater mi je dala čašu vode i rekla pazi koliko stavljaš to ti je lijek. Ne smiš previše. Pazi samo dva kučarina. Može se pit samo jedan put dnevno... Napokon nakon svih upozorenja i uputa popija sam prvi gutljaj i bila je super.

I tako sve do danas. Okus je osta isti. Bez obzira koliko kučarina stavija uvik je dobra.

Danas je vlasnik Cedevite Emil Tedeschi. Uspješan poduzetnik, koji je ovaj proizvod kupija od Plive. Pametan čovik nema šta.

I sve mi je to skupa bilo simpatično dok taj isti čovik nije odlučija od trećerazrednog zagrebačkog kluba napraviti senzaciju. Posta je glavni sponzor ili ti ga u prevodu vlasnik kluba, prominija mu ime i doveja ga u prvu ligu i Europu. Sada je najbolji klub zagrebačkog prstena, što u prijevodu znači najbolji u Hrvatskoj.

Ova definicija zagrebački prsten (Cibona , Zagreb, Cedevita) se koristila kod nogometa za neki drugi grad i za neka druga vrimena, zvala se beogradski prsten (Partizan, Zvezda, OFK Beograd). Naravno ima tu i drugih klubova koji su drugoligaši i samo čekaju da se ukrcaju na vlak za prvu ligu i tako će se hrvatska liga u budućnosti vidit sa zagrebačke katedrale.

Svi su mi govorili ma šta je tu loše šta je Tedeschi uzeja mali klub i "zamutija Cedevitu". Neka čovik sa svojim novcem radi što oće. Neka ima košarkaški klub. Neka uloži i bude prvak Hrvatske i Europe. E da nam je više takvih...

Međutim sada kada je Cedevita najbolja u Zagrebu počela je tražiti status klubova od posebnog interesa za Grad Zagreb. Počela je tražiti gradske milijune. Više Tedeschi nije onaj koji daje već onaj koji želi uzeti. Pametan čovik nema šta. Računica je čista, ako dobije gradske milijune njegov klub ga u budućnosti neće puno koštati, a reklama ostaje.

I gle čuda Grad Zagreb im je odaslao odbijenicu i jasno im dao do znanja da Cedevita nema status jedne Cibone. I sada su iz Cedevite ljuti. Opravdano ili ne?

Naravno da ne. Jer Grad ima pravo sam odlučiti koji je klub od gradskog interesa, a koji ne. Stoga grad može i dalje davati Ciboni milijune, a Cedeviti ništa. Baš kao i do sada.

Pravo je pitanje zašto taj isti Emil Tedeschi koji je inače veliki zaljubljenik košarke svoje novce nije uložio u istinske hrvatske košarkaške institucije: KK Split, KK Cibona, KK Zadar... Mora biti da mu je to bilo preskupo. Odnosno da u tom slučaju ne bi bija gazda u klubu. A di je tu društvena odgovornost hrvatskih poduzetnika?

Zašto nije odlučija reklamirati svoj proizvod podjednako u svim hrvatskim regijama. Jer virova on meni ili ne Cedevita se ne pije samo u Zagrebu. Pije se ona u ciloj Hrvatskoj, pa smo valjda i mi u Splitu zaslužili da se nešto novca kojega smo svi mi potrošili vrati kroz marketing naših klubova.

Je li takav odnos prema Splitu pošten? Naravno da nije. Ali zašto bi to njega bilo briga. Split se ionako ne vidi sa zagrebačke katedrale.

Danas sidim na kavi sa ženom i malenom. Dolazi konobar i kaže šta ćete naručit. Ja kažem "espresso", a žena "kavu sa mlikom". Mala se premišlja. Konobar je ljubazan i predlaže: "Oće mala cedevitu?" "E neće cedevitu", kažem ja. Daj bilo šta drugo samo ne cedevitu. Ja i moje dite cedevitu do daljnjega ne pijemo. I ne samo to. Preporučit ću svakome koga znam da je više ne kupuje i ne pije jer okus više nije isti


[Piše: "Zeško"].